Ponašanje živih bića

Jonathan Balcombe je rodjen 28. februara 1959. godine u Hornchurchu u Engleskoj. Odrastao je na Novom Zelandu i u Kanadi, a od 1987. godine živeo je i radio u Sjedinjenim Američkim Državama. Studirao je biologiju, a 1991. godine stekao je doktorat iz etologije na Univerzitetu u Tenesiju. Jonathan Balcombe je biolog i etolog koji se bavi proučavanjem ponašanja životinja i njihove sposobnosti da osećaju i doživljavaju svet oko sebe. Posebno je poznat po istraživanju animalne sentijencije, odnosno sposobnosti životinja da imaju osećanja i subjektivna iskustva Veliki deo svog rada posvetio je ribama. Proučavao je njihovo ponašanje, način na koji uče i pamte, komunikaciju, društvene odnose i načine na koje reaguju na okolinu. U svojoj poznatoj knjizi “What a Fish Knows” objašnjava da ribe imaju mnogo složenije sposobnosti i ponašanja nego što se ranije često smatralo. Balcombe je objavio više od 60 naučnih radova i poglavlja u nekim knjigama.Takođe je napisao svoje knjige o ponašanju, osećanjima i sposobnostima životinja kao sto su “What a fish knows”, “Super fly”, “Pleasurable Kingdom”. (Mateja Nikolić)

-Jane Goodall je rođena 3. aprila 1934. godine u Londonu u Engleskoj. Odrasla je u Velikoj Britaniji, gde je još kao devojčica pokazivala neobičnu radoznalost prema životinjama. Godine 1960. odlazi u Afriku, tačnije u Tanzaniju, kako bi započela svoja terenska istraživanja. Studirala je etologiju na prestižnom Univerzitetu Kembridž (Cambridge), gde je 1965. godine stekla titulu doktora nauka, iako pre toga nije imala završene osnovne akademske studije. -Jane Goodall je primatolog i etolog koja se bavi proučavanjem ponašanja divljih životinja, a svetsku slavu stekla je zahvaljujući revolucionarnim istraživanjima šimpanzi. Posebno je poznata po tome što je dokazala da šimpanze imaju složene društvene i porodične odnose, izražavaju emocije i inteligenciju, kao i da izrađuju i koriste alate. -Veliki deo svog rada posvetila je šimpanzama u Nacionalnom parku Gombe Strim. Proučavala je njihov svakodnevni život, način na koji komuniciraju i stvaraju trajne društvene veze. U svojoj poznatoj knjizi "In the Shadow of Man" ("U senci čoveka") objašnjava da šimpanze dele mnoge osobine sa ljudima, menjajući tako zauvek način na koji čovečanstvo posmatra životinjski svet. -Goodall je objavila brojne naučne radove i knjige koje su inspirisale generacije. Takođe je napisala svoje knjige o ponašanju životinja, nadi i očuvanju prirode kao što su "In the Shadow of Man", "The Book of Hope" i "Through a Window". (Vuk Suknović)

Baret je rođena 1963. godine u Torontu, Ontario, Kanada. Nakon što je diplomirala sa počastima na Univerzitetu u Torontu, doktorirala je kliničku psihologiju na Univerzitetu Waterloo sa ciljem da postane terapeut, sve dok je frustrirajuća zagonetka nije odvratila od kliničke karijere. Kao postdiplomac, osam puta nije uspela da ponovi jednostavan eksperiment, konačno shvativši da su njeni naizgled neuspeli pokušaji zapravo uspešno replicirali ranije neotkriveni fenomen. Rezultirajući istraživački pravac postao je njeno životno delo. PROUČAVANJE LJUDSKIH EMOCIJA Baretovo istraživanje se fokusiralo na strukturu afekta, razvivši metode uzorkovanja iskustva i softver otvorenog koda za proučavanje emocionalnog iskustva. Baret i članovi Interdisciplinarne laboratorije za afektivne nauke proučavaju prirodu načina na koji mozak stvara um uglavnom iz socijalno- psihološke, psihofiziološke, kognitivne i neuronaučne perspektive, a inspiraciju crpe iz antropologije, filozofije i lingvistike. Takođe istražuju vezu između emocija i vida i drugih psiholoških fenomena. Njeno istraživanje se fokusiralo na ključna pitanja u nauci o emocijama, kao što su: Koji su osnovni elementi emocionalnog života? Zašto ljudi brzo i bez napora prepoznaju bes, tugu i strah kod sebe i drugih, a ipak naučnici nisu uspeli da definišu skup jasnih kriterijuma za empirijsko identifikovanje ovih emocionalnih pojava? Kakvu ulogu imaju jezik i konceptualno znanje u percepciji emocija? TEORIJA KONSTRUISANIH EMOCIJA Baret je svoju teoriju o konstruisanim emocijama razvila tokom postdiplomskih studija. Prema njoj, emocije nisu univerzalne niti izazvane spoljašnjim okidačem – ljudi ih sami stvaraju, kao spoj fizičkih svojstava tela, fleksibilnog mozga oblikovanog sredinom, te kulture i vaspitanja. Takođe tvrdi da je osmehivanje izum srednjeg veka, popularizovan tek u 18. veku sa razvojem stomatologije. (Vuk Petković)