Hemija i neurosistem

Džon Hansen je profesor neurobiologije i anatomije i pomoćnik dekana za upis na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ročesteru. Odrastao je u istočnom Viskonsinu, diplomirao na koledžu Beloit, magistrirao na Krejtonu, a doktorat iz anatomije stekao na Tulejnu 1974. godine, sa disertacijom o hemoreceptorima aortnog tela. Karijeru je gradio na Tulejnu i Univerzitetu Teksasa u San Antoniju, da bi 1985. prešao na Univerzitet u Ročesteru, gde je 1989. postao redovni profesor, a potom i predsednik katedre za neurobiologiju i anatomiju. Od 1996. godine obavlja funkciju pomoćnika dekana za upis. Dobitnik je više nagrada za predavanje, uključujući Robert J. Glaser nagradu AAMC-a iz 1999. i Zlatnu medalju Alumni udruženja URMC-a. Objavio je preko 110 naučnih radova i bio konsultant za kurikulum na 19 medicinskih fakulteta širom sveta. Autor je i koautor više udžbenika anatomije, uključujući Netter's Clinical Anatomy i Netter's Anatomy Coloring Book, i vodeći je konsultujući autor Neterovog atlasa ljudske anatomije. Koeditor je časopisa Clinical Anatomy. Za svoj doprinos nauci i nastavi, 2013. godine proglašen je počasnim članom Američkog udruženja kliničkih anatoma. (Novak Velinović)

Džon Stiven Džons poznatiji kao Stiv Džons, rođen je 24 marta 1944. godine u Aberstvitu u Velsu.On je istaknuti britanski genetičar , biolog , profesor i naučni populizator.Poznat je po svom radu u oblasti evolucijske genetike i dugogodišnjem radu na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Istraživački rad :Veći deo svoje naučne karijere posvetio je proučavanju genetike i ekologije kopnenih puževa(Cepaea nemoralis),koristeći ih kao model za razumevanje genetske raznovrsnosti i prirodne selekcije. Rad na UCL-u: Bio je dugogodišnji profesor genetike na UCL-u, a u dva navrata obavljao je i funkciju šefa Katedre za genetiku, evoluciju i životnu sredinu (1995–1999. i 2008–2010. godine). (Stefan Vemić)

Njegovo zanimanje Sapolsky je neuroendokrinolog i neurobiolog. To znači da proučava kako nervni sistem i hormoni utiču jedni na druge. Bavio se i proučavanjem ponašanja životinja i ljudi, naročito vezom između stresa, društvenog položaja, hormona i zdravlja. Istraživanje pavijana u Africi Jedan od njegovih najpoznatijih delova rada bilo je proučavanje divljih pavijana u Keniji. Godinama je posmatrao njihove društvene odnose i pratio kako različiti položaji u grupi utiču na stres i zdravlje. Kod pavijana je proučavao hormone stresa, posebno kortizol, i njihovu povezanost sa društvenim statusom i promenama u grupi. Šta je otkrio o stresu? Njegova istraživanja su pomogla da se bolje razume kako dugotrajan stres može da utiče na organizam. Sapolsky je proučavao glukokortikoide, hormone koji se luče tokom stresnog odgovora, i pokazao kako njihovo dugotrajno delovanje može da ošteti određene ćelije u mozgu, naročito u hipokampusu, delu mozga važnom za učenje i pamćenje. Njegov rad je doprineo razumevanju veze između stresa, mozga i bolesti. (Marko Piljić)

Osnovni podaci: Jennifer Doudna je američka biohemičarka. Rođena je 19. februara 1964. godine u Vašingtonu, SAD. Odrasla je na Havajima, gde se još od malena interesovala za nauku i prirodu. Istraživački rad: Najpoznatija je po radu na tehnologiji CRISPR-Cas9, koja omogućava naučnicima da menjaju određene delove DNK. Na ovom istraživanju radila je zajedno sa naučnicom Emmanuelle Charpentier. Značaj: Njen rad je veoma važan za genetiku, medicinu i biologiju. CRISPR-Cas9 se danas istražuje kao mogući način za lečenje nekih genetskih bolesti i proučavanje gena. Nagrada: Za svoj rad na CRISPR-Cas9, Jennifer Doudna i Emmanuelle Charpentier dobile su Nobelovu nagradu za hemiju 2020. godine. Zaključak: Jennifer Doudna je jedna od naučnica koje su značajno doprinele razvoju savremene genetike. Njeno istraživanje otvorilo je nove mogućnosti za medicinu i nauku. (Lazar Subić)

Hope Jahren (rođena 27. septembra 1969. godine u Minesoti, SAD) je vodeća američka geobiološkinja, geohemičarka i autorka. ​Njena ljubav prema nauci nastala je još u detinjstvu zahvaljujući njenom ocu, koji je bio profesor fizike i nauka o Zemlji. Odrastajući u njegovoj laboratoriji, iz prve ruke je posmatrala izvođenje eksperimenata i razvila veliku strast prema istraživačkom radu. ​Diplomirala je geologiju na Univerzitetu u Minesoti, a doktorske studije iz oblasti nauke o zemljištu završila je na prestižnom Univerzitetu Kalifornije u Berkliju 1996. godine. Napisala je kjnigu. Tekst o njenom radu i naučnim dostignućima ​Houp Džaren je međunarodno priznata po svom radu u oblasti geobiologije — naučne discipline koja istražuje uzajamne odnose između živih organizama (posebno biljaka) i geološkog okruženja Zemlje. ​Glavne oblasti njenog istraživanja: ​Analiza stabilnih izotopa: Proučava hemijske elemente u biljkama i fosilima kako bi rekonstruisala klimatske uslove i temperaturu koji su vladali na Zemlji pre više miliona godina. ​Uticaj klimatskih promena: Istražuje kako povišeni nivoi ugljen-dioksida u atmosferi utiču na rast biljaka, drveća i poljoprivrednih kultura danas.Naučne laboratorije: Tokom karijere osnovala je tri istraživačke laboratorije u SAD, a trenutno radi kao profesorka na Univerzitetu u Oslu u Norveškoj.Autorski rad i knjiga „Lab Girl“: Pored više od stotinu naučnih radova, objavila je i čuvenu autobiografsku knjigu „Lab Girl“ (Laboratorijska devojka), u kojoj na dojmljiv način opisuje fascinantni svet biljaka i svoj život posvećen nauci. naučnici i počecima u karijeri. (Miloš Grković)

Antonio Damasio je svetski poznati portugalsko-americki neuronaucnik, profesor i autor.Trenutno radi kao profesof neurologije, psihologije i filozofije na Univerzitetu Juzne Kalifornije,gde rukovodi institutom za mozak i kreativnost. Neuronauka je nauka koja se bavi proucavanjem nervnog sistema sa posebnim fokusom na mozak. Neki od njegovih radova 1.Istoriski radovi o donosenju odluka i prefrontalnom korteksu 2.Radovi o neurobiologiji emocija i svesti 3.Najnoviji radovi i fokus na Vestacku Intaligenciju. (Maksim Vukajlović)